Цртице из књижевности

Неке моје белешке…

Моје белешке о „Хамлету“

Поделићу са Вама моје белешке које ми служе као припрема за час обраде „Хамлета“, Вилијема Шекспира. Имајте у виду да су ово само цртице, али не и детаљна анализа дела. Може послужити као полазиште за даља размишљања и дискусије…

УВОДНИ ДЕО ЧАСА:
Вилијем Шекспир потиче из богате грађанске породице. Мало се зна о његовом животу. Преселио се у Лондон где је постао управник позоришта. Драма се у то време писала у стиховима. Још за живота стекао је непролазну песничку славу као драмски писац. Написао је преко 30 драма.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:
– Ово је трагедија освете.
– Најпопуларнија драма Шекспировог времена.
– Сиже је био стандардни: главни јунак треба да уз много препрека открије убицу и да се освети.
– Писац трагедије је био дужан да пробуди и психолошки осветли карактер главног јунака да би гледаоце довео до сазнања и прихватања нужности освете.
– Коришћена је фантастика да би се дошло до заплитања и расплитања радње.
– Прича о данском краљевићу који трага за убицом свога оца да би се осветио, јавила се још у XII веку и била је врло популарна.
– Шекспирова трагедија није криминалистичка, већ психолошка. Хамлетово реаговање на злочин није крвна освета.
– Он јесте младић коме су убили оца, али и владар коме су преотели престо. Ипак не руководи личним циљевима, жели да врати ред у земљи. Он је мисаоно биће са високим образовањем.
Композиција Шекспировог Хамлета
– 5 чинова;
– Није поштован закон о 3 јединства;
– 1. етапа: експозиција – траје ноћ; тераса замка; фантастични елемент: дух мртвог краља; узнемиреност у земљи.
– 2. сцена: од шаролике свите само је Хамлет издвојен црним оделом.
ПИТАЊА:
– Како је приказан Хамлет на почетку?
– Објасни откуд нетрпељивост према Клаудију?
– Зашто Хамлет размишља о самоубиству?
– Како се дух обраћа Хамлету?
– Опиши како је краљ убијен.
– Да ли је Хамлетово стање стварно стање лудила или се претвара?
– Шта омогућава Шекспиру мотив: позоришта у позоришту?
– О чему говори чувени Хамлетов монолог’
– Колико је смрти приказано у расплету трагедије?
– Које моралне особине владају у трагедији?
– Какав је Хамлет био пре него што је доживео очеву смрт? (из Офелијиних речи).
– Шта у њему изазива мајчина прељуба?
– Зашто Хамлет одгађа Клаудијево убиство?
– Зашто га није убио при молитви?
– Да ли је Хамлет глумио лудило или је стварно полудео у околностима тоталног поремећаја моралних вредности на данском двору после очеве смрти?
– Како објашњаваш Хамлетове поступке који су израз лудила, а у којима има логичности?

ХАМЛЕТ – СВЕТ (судар)
СВЕТ: лицемерје, лаж, неморал, преваре, злочин

1. период: до очеве смрти Хамлет верује у хармонију, задовољство, безбрижан је.
2. период: након очеве смрти Хамлет је разочаран у људе, повлачи се у себе, неповерљив је.
РАЗОЧАРАНОСТ – УНУТРАШЊА ДРАМА – РАЗЛАЗ ИЗМЕЂУ ЊЕГА И СВЕТА
– Постаје свестан властите сувишности.
– Крај 1. чина: „Време је изашло из зглоба“
– Свест о стварном свету и његовој немоћи да било шта уради и врати га у претходно.
– Хамлет сумња у целисходност освете;
– Сумња да се у лику духа не крије ђаво који жели да га уништи;
– Хамлет за маску узима ЛУДИЛО.
– Розенкранц, Гилденстерн и Полоније свесно пристају на улогу уходе; свесни извршиоци туђих бескрупулозних намера. Симболи су безобзирности, неискрености, издајства.

Моје белешке о „Проклетој авлији“

СИМБОЛИКА / ПОРУКЕ „ПРОКЛЕТЕ АВЛИЈЕ“

„Проклета авлија“ приказује један други свет, у односу на онај који описује. Андрић у овом делу смиболично дочарава пресек људске врсте и описује наш живот у коме се свако појединачно налази – угрожен, несигуран, крив. Управо том својом симболичном страном, ово дело и јесте модерно књижевно остварење које се из тих разлога и не проучава у оквирима реализма. У њему нам је дакле, дата слика људског живота, људске „ситуације“, људске судбине. Предочене су нам основне бољке савременог друштва, сукоб морала са примитивизмом, нискошћу. И то је наша коб. Стешњени на овом свету, са кога бега нема, остаје нам да водимо своје битке и плетемо приче нашег живота најбоље што можемо.Ово дело је у исти мах и симболично и реалистичко, и психолошко и социјално, и поетско и филозофско.

          СИМБОЛИКА КРУГА ПРОКЛЕТЕ АВЛИЈЕ: Свака од испричаних судбина  везана за један круг, у коме траје и причом и својом судбином. Приповест се такође, намерно и симболички завршава у једном кругу – сликом белине.

          Симболика круга је вишеструка. Он нема почетак јер нема ни крај. Круг поништава време и простор. Живот је попут круга. Он почиње и завршава у једној тачки. Из њега не можемо побећи, али треба у животу тежити да напустимо круг. Да одскочимо од утабаних стаза и створимо у животу нешто по чему ћемо заслужити да нас памте.

         Круг означава и понављање. Често се у животу замислимо над проблемима и имамо осећај да смо усамљени. Чињеница је да се различите животне ситуације, само понављају и да оно што се нама дешава, било лепо или не, некоме већ догодило. Сигурно је да нисмо једини који то проживљавају. Томе нас учи и књижевност. Што више читамо, сазнајемо, то смо више припремљени за живот, богати туђим искуствима. Историја је ипак, учитељица живота. А прича о Проклетој авлији, није само спомен на неки давно заборављени затвор, надомак Стамбола, то је много универзалнија прича о смутним временима, тоталитарним уређењима, каквих имамо и данас.

        Kруг може симболично означавати и савршенство, перфекцију, потпуност, али и бескрајно понављање, монотонију, рутину. Можда се вртимо у зачараном кругу и чини нам се да не можемо изаћи из неке ситуације која је за нас деструктивна?

        Kруг може представљати и бесмртност. Бесмртност коју остварујемо кроз сећања и приче оних који нас воле и поштују. Управо онаква какву је заслужио фра Петар од стране младог фратра.

СИМБОЛИКА ПРОКЛЕТЕ АВЛИЈЕ:

  Проклета авлија:       ОМЕЂЕН ПРОСТОР (ЗИДИНЕ);

                                               ЗАТВОРЕН ПРОСТОР;

                                                КРУЖНИ ПРОСТОР.

      Потчињава човека. У њој, нема слободе: слободних мисли, слободних кретања, слободног понашања. Живот се своди на КАЗНУ (иако злочина можда и нема); СТРАХОВЕ од надређених; НЕИЗВЕСНОСТ због будућности; ОТУЂЕНОСТ од спољашњег света; УСАМЉЕНОСТ човека.

      Човек је ДЕХУМАНИЗОВАН, поништен у свом битисању, суштини и човечности (слободи).

       Неодређеност времена – симболично представља СВЕВРЕМЕНОСТ (оваквих Проклетих авлија има свуда и у сваком времену). Овде је реч о тоталитарним, тиранским режимима које налазимо у прошлости, а нажалост и у садашњости. Тешко се искорењују, људи су у таквим системима згажени. Уништена им је људскост, достојанство и такви системи по правилу тешко се искорењују. Најчешће радикално, револуцијом и уз много крви.Где је „Проклета авлија“, ту је мрак, безвлашће, уништавање. Власт припада бескрупулозним људима, са циљем и планом.Затвор је неопходна институција сваког државног уређења, али цариградска авлија је илустрација за  беспоштедан, опак тоталитарни режим где су носиоци власти неприкосновени у дељењу правде, а правде заправо и нема јер је они кроје онако како им одговара. Андрић је „Проклету авлију“ конципирао у време дивљања фашизма и нацизма, које је имао прилике и изблиза да посматра, а завршио у доба када су још биле свеже ране које је Други светски рат нанео људима. Неки „новији“ критичари су довели у везу појаву комунизма код нас и слику авлије која је илустрација за тоталитарни, недемократски режим. Ипак, слика авлије је широка. Она представља сваки систем који почива на  величању јачих и надмоћнијих. То је и прича о односима међу људима: у породици, браку, пријатељству, где пати свако чији глас није битан, ма колико истинит и правичан био. То је и прича о историји и временима када владају Карађози. О временима смутним, која нас често кроз историју прате, где су несигурност и неизвесност свакодневица. То је нажалост и прича о садашњости.

ЈОШ НЕКИ СИМБОЛИ У ПРОКЛЕТОЈ АВЛИЈИ:

      Дрвеће у Проклетој авлији – представља њене људе (осушено, огуљено, беживотно, изгубило појам годишњих доба).

       Џем султан – Бајазит: браћа у мржњи; библијски мотив (Каин и Авељ). Ова прича симболично говори о мржњи међу људима. Мржња као најгори осећај који човек може да поседује. Братска мржња – њен најгори и најтрагичнији вид.

     Цикличност прича у делу; прича у круговима – означава безизлаз; све се у животу понавља;

Наш живот није посебан, другачији, изолован – он је део веће целине, само једна карика у људској историји.

 ПРИЛОГ:НЕКЕ АНДРИЋЕВЕ МИСЛИ О УМЕТНОСТИ, ПРИЧИ, ПРИЧАЊУ…

 

„…Прохујала столећа сублимишу своја искуства око неколиких својих легенди, које потом инспришу уметника. Смисао савремености је у стваралачком преношењу искуства прошлости у оне вредности савременог стварања које ће надживљавајући нас, корисно послужити потомцима.“

„Није уопште толико важно да ли један приповедачто описује садашњост или прошлост, или се смело залеће у будућност; оно што је при том главно, то је дух којим је надахнута његова прича, она основна порука коју људима казује његово дело… Јер, приповедач и његово дело не служе ничему ако на један или други начин не служе човеку и човечности.“

„Уносити светлост научне истине у догађаје прошлости, значи служити садашњости. Сврха уметности је у повезивању прошлости, садашњности и будућности, у повезивању супротних обала живота, у простору, у времену, у духу“.

„Уметник је весник истине“.

„Бескрајно нагомилавање великих речи све нам мање казује што се више понавља и под њим издишу истина и лепота као робиње. Савршенство изражавања форме, служба је садржини“.

ЗАКЉУЧАК

        Роман „Проклета авлија“ остаје да траје као дело које говори „моћи уметничког приповедања, о снази уметника – наратора, о потреби да се причом превазиђе несмисао, умирање, смрт, пролазност и ништавило.“

        Човек нестаје – остаје прича. Заборав је истинска смрт, а прича и сећање јој пркосе. Прича се отвара и потврђује као спасење и продужетак живота. Она је човеково немирење са смрћу. Прича надахнута животом, моћнија је и од ћутања. Загонетни младић брише ћутање својом немом причом, сећањем, евоцира оно о чему је моћно приповедао мајстор приче. Фра Петар док слуша Ћамилову причу размишља о томе како је човек склон да осуди оне који пуно причају, али да постоје и добре стране причања. Помоћу њих се памте људска сазнања и људске судбине: „Тако, нешто од људске истине остане увек за оне који их стрпљиво слушају и читају“. Смисао прича у овом делу је да се животно сазнање пренесе на даље генерације, да се спасе од заборава.

      Из романа „Проклета авлија“ може да се сагледа смисао једне историје, једног времена и човекових поступака у њему. Када се причом осветљавају путеви живота који су тамни, ако се причањем савладава страх од тлачитеља и суровости постојања, онда она добија хуманистички смисао.

     Онај који прича не умире, онај о коме се прича живи у незабораву. Причом се одупире смрти. Неизоставно треба изрећи похвалу причи као могућности избављења човека од ништавила и пролазности. Нема краја. Остаје прича која не да да тријумфује смрт над животом. У то име: „Даље! Пиши…“


Понешто о мојим очекивањима…

knjiga

Унапред се извињавам на овом тексту, јер ми музе вечерас нису наклоњене, те немам инспирацију за писање. Вероватно ће изгледати као скуп набацаних одговора на питања које сте нам поставили у задатку… Али све у свему, желим да испоштујем оно што се од мене као полазника очекује и да научим понешто о блоговању. То је уосталом циљ:)

Назив мог блога је преопширан. Тачније, нисам била сигурна о чему ћу писати и једино што сам претпоставила било је да ће бити у вези са предметом који предајем. Идеја ми је да употребим моје белешке које припремам за предавања и да неке идеје поделим са другима. Да ли ће то бити интересантно ученицима или колегама, не могу да претпоставим, једино могу да се надам да ће некоме затребати.

Овај семинар је одлична прилика да проширим своја знања из области друштвених мрежа на интернету. Искрено, једини семинар у последњих неколико година који ме интересује и од кога уопште имам нека очекивања. Да проширим своја знања, научим нешто корисно, упознам нове начине комуникације, можда неке нове колеге спремне да деле своја искуства у раду са децом. Могла бих још понешто да наведем из домена очекивања, али нећу да плашим организаторе семинара:) Шалим се, наравно, по коментарима бивших учесника, схватила сам да ће бити итекако корисно. Видећемо…